BAMBUS, KOMPLETNA PRIČA

Proizvodnja bambus viskoze
Moderna tehnologija je nedavno omogućila proizvodnju viskoznog vlakna od bambusne celuloze. Ovakav tehnološki proces je patentiran u Sjedinjenim Američkim državama 2003. stvarajući na taj način mogućnost primene bambusa u tekstilnoj industriji.

Gajenje bambusa kao sirovine
Bambus ima mnoge prednosti u odnosu na pamuk kao sirovina za proizvodnju tekstila. Dostižući visinu od 35m bambus je najviši predstavnik familije trava. Od trenutka kada se nova mladica pojavi iz zemlje do trenutka kada dostigne punu visinu treba joj samo desetak nedelja. Punu zrelost dostiže za 3 do 5 godina. Može se seći više puta bez štete po okruženje. Pripada rodu trava tako da se sam regeneriše bez potrebe za ponovnim sađenjem – baš kao i travnjak. Rastu u svim klimatskim zonama – od hladnih planina do toplih tropskih predela. Pokrivaju oko 40 miliona hektara površine planete Zemlje – uglavnom u Aziji. Činjenica da vrlo brzo rastu u tako različitim klimatskim uslovima čini ih pogodnim za različite namene. Vrsta bambusa koja se zove Moso je najvažnija sorta koja raste u Kini i zauzima oko 2% teritorije svih Kineskih šuma. To je glavna sorta za proizvodnju drvene bambus građe i proizvodnju bambus tekstila.

Iskorišćenost zemljišta Način na koji se koristi površina planete Zemlje je od opšteg značaja, jer na njoj hranu, sklonište, vodu i odeću svakodnevno traži preko 6 milijardi stanovnika. Održivo korišćenje raspoloživog zemljišta značajno je i za ekonomski i za ekološki opstanak. Bambus se koristi za ishranu, izradu kuća i proizvodnju tekstila, zbog svog brzog rasta i jednostavnog gajenja. To je jeftin, održiv i efikasan usev. Raste veoma gusto, tako da ga je moguće uzgajati u velikim količinama na maloj površini. Polje pod bambusom donosi godišnje do 60 tona prinosa po hektaru, za razliku od šumskog dobra koje donosi do 20 tona za većinu vrsta stabala i za razliku od pamuka koji donosi tek jednu do dve tone. Treba podvući to da se bambus sadi samo jednom i da traži vrlo malo angažovanja u toku uzgoja.

Efekat staklene bašte
Aktivnosti nas ljudi proizvode ogromne količine ugljen dioksida a uz to oštećuju i sposobnost ekosistema da preradi isti - svakodnevno uništavamo ogromne površine pod šumom. Polje pod bambusom od jednog hektara prizvede godišnje 35% više kiseonika od jednog hektara pod mladom šumom. Takođe, za isto vreme preradi 62 tone ugljen dioksida dok mlada šuma preradi 15 tona.

Uništavanje šuma
Uzgajanje bambusa može usporiti seču šuma iz razloga što nudi jeftin izvor sirovine za tekstilnu i drvnu industriju. Takođe bambus može da se seče svake godine bez uništavanja zasada. Praktično – zajednica koja se prebaci na korišćenje bambusa može da poštedi svoje šume od seče. Takođe, polje bambusa je uvek zeleno za razliku od polja pamuka koje posle ubiranja useva ostaje golo. To znači da polje pod bambusom sve vreme proizvodi kiseonik.

Utrošak vode
Veoma malo površina pod bambusom se navodnjava. Postoje naznake da je bambus dva puta efikasnji u korišćenju vode od drveća. Ovo ga čini sposobnijim da se nosi sa poplavom, sušom i visokim temperaturama. Da usporedimo bambus sa pamukom koji je žedna biljka – može biti potrebno i do 20.000 litara vode da se uzgoji 1kg pamuka, tako da se 73% zemljišta na kom se isti sadi navodnjava. Neke procene ukazuju na to da je pamuk najveći potrošač vode u odnosu na sve ostale biljne vrste koje se uzgajaju.

Erozija zemljišta
Setva koja se vrši svake godine na istoj parceli dovodi do erozije zemljišta. Razgranati korenski sistem bambusa koji se ne uništava tokom žetve znači da bambus sprečava eroziju na površini na kojoj je zasađen. Takođe, isti taj koren predstavlja branu za protok vode, tako da je odličan za učvršćivanje obala, pošumljavanje i zaustavljanje odronjavanja, kao i za umanjivanje štete koja nastaje od spiranja kišom.

Pesticidi i đuriva
Konvencionalno uzgajanje pamuka ozbiljno narušava zdravlje zemljišta zbog velike količine pesticida koja se pri tom koristi. Zabrinjavajući je podatak da se na 2.4% svog obradivog zemljišta na kom se uzgaja pamuk utroši oko 25% svih pesticida i 11% svog veštačkog đubriva koje se proizvede na planeti Zemlji. Neki od tih pesticida su i više nego opasni.

Svake godine trovanje pesticidima doživi između 1 i 5 miliona radnika na poljima. Rezultat je 20.000 prijavljenih smrtnih slučajeva, i još 1 milion hospitalizovanih. Čak i polja organskog pamuka koriste pesticide – na bazi bakra i bakarnih soli.

Ni pesticidi ni đubriva se ne koriste u uzgoju bambusa, jer on i bez njih raste više nego brzo. On takođe sadrži supstancu koja se zove bamboo-kun – anti mikrobni agens koji biljci daje prirodnu otpornost na štetočine i infekcije gljivicama. Veruje se i da bambus platno zadržava ove osobine.