Svaki proizvod koji koristimo govori o nama i izborima koje pravimo u životu. Svaki proizvod ima neki uticaj na okolinu, a zbir svega što koristimo nije beznačajan. Posebno kada govorimo o jednoj toni otpada jednokratnih pelena koju svako dete ostavi iza sebe. Odgovornost prema Zemlji, jedinoj planeti koju imamo za život, trebala bi uključivati izbore proizvoda koji joj manje štete, pošto Zemlja nije za jednokratnu upotrebu. Za proizvodnju i transport ogromnih količina jednokratnih pelena potroši se više vode i energije nego za održavanje platnenih. Za plastične delove jednokratnih pelena koriste se neobnovljivi materijali, a za celulozu drvo. Za izbeljivanje celuloze koriste se hemijski procesi manje ili više štetni za okolinu.

Prema istraživanju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu jednokratne pelene zauzimaju neslavno drugo mesto na deponijama u Srbiji odmah posle plastičnih kesa, ako gledamo bionerazgradivi otpad. Totalna ekološka šteta je u stvari daleko veća: jedno dete za dve godine potroši negde oko 5.000 komada jednokratnih pelena. Tih 5.000 komada je prvo trebalo proizvesti (koliko je to posečene šume, štetnih hemikalija ispuštenih u prirodu prilikom izbeljivanja papira itd.), zatim prevesti do magacina, pa maloprodaje, i konačno do kuće. Odatle ih treba odvesti do deponije gde iste nastavljaju da bujaju pod uticajem atmosferskih prilika. Jedno dete ostavi iza sebe oko jedne tone jednokratnih pelena i one će ga nadživeti za oko 500 godina. Ako to pomnožite sa brojem dece u Srbiji dolazite do frapantnog podatka da se u Srbiji svake godine odloži oko 150.000 tona jednokratnih pelena. Lokalne zajednice troše milione dinara za njihovo odlaganje.

Mnogi gradovi u svetu radije sufinansiraju roditeljima kupovinu platnenih pelena. Plastični delovi pelena raspadaće se stotinama godina, a superupijajuće granule nastavljaju upijati vodu i na deponijama i time povećavaju svoju zapreminu.

Skrećemo pažnju i na to da bi prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji detetovu stolicu sa jednokratne pelene takođe trebalo isprazniti u kanalizaciju, jer ista kad stigne upakovana u pelenu na deponiju postaje biološki opasan otpad i mogući izvor zaraza.

I platnene pelene imaju svoj uticaj na okolinu, ali je on daleko manji od jednokratnih. Kao prvo, broj platnenih pelena koje koristite znatno je manji, a može ih koristiti nekoliko dece. Nakon odlaganja raspadaju se za 6-12 meseci i ne ispuštaju štetne supstance.

Pri održavanju možete izabrati ekološkiji put: koristite manje deterdženta, sušite ih na vazduhu i koristite mašine koje troše manje struje. Količina vode koja se potroši za pranje pelena svaka 3 dana jednaka je količini vode kojom odrasli isperu wc šolju nakon upotrebe tokom 3 dana.

Možete izabrati ekološki prihvatljivije materijale: organski pamuk, bambus ili konoplju pri čijem se uzgoju ne zagađuje okolina.

Kad se uzme u obzir utrošena energija i materijali u proizvodnji, transportu, korišćenju i odlaganju pelena, ekološki uticaj platnenih pelena je daleko manji od onoga koji ostavljaju jednokratne pelene.

Šta vam je potrebno   >>>